PETAR POPOVIĆ
Rođen je 12. jula 1949. u Beogradu. U tom gradu završio je sve svoje škole.
Prvi tekst objavio je aprila 1967. u dvonedeljniku Gong. Bio je glavni urednik Džuboksa (1976–77) i Roka (1982–86), dva najtiražnija lista u istoriji jugoslovenske rok periodike. U kući „Politika” učestvovao u pokretanju dva magazina (Intervju i Rok) i jednih dnevnih novina (Sportski žurnal), a organizovao je i niz velikih muzičkih događaja u Beogradu.
Bio je i uspešni licencni (1986–88) i neuspešni glavni i odgovorni urednik PGP RTS (1995), prvi muzički urednik prvog muzičkog radija u SFRJ (101 Radio Beograd,1989) i urednik u prvoj nezavisnoj televizijskoj kući druge Jugoslavije, sve dok nije zabranjena (OK TV, 1989). Autor je najduže dokumentarne rok serije Televizije Beograd („Rokumenti”, 1995). U Zagreb i Skoplje je odveo najveće muzičke karavane u 20. veku.
Doživeo je da bude i urednik Zvezdine revije. Poznavao je svih pet Zvezdinih zvezda. Držao je predavanja u školama, na fakultetima, kao i na zvaničnim i neformalnim mestima. Dobio je pregršt nagrada, medalja, plaketa i odlikovanja u Srbiji i u svetu.
Napisao je više desetina predgovora i pogovora za knjige iz oblasti popularne kulture.
Knjige: Rokopisi (Zepter Book, Beograd, 2008), Kikinda short 04 – dve priče (Kikinda, 2010), Biti rokenrol (koautor Mihajlo Pantić, Službeni glasnik, Beograd, 2011, tri izdanja), Proleća u Topčideru (KOV, 2020, pet izdanja), Tragovi u beskraju (KOV, 2021, četiri izdanja), Čuvar buvlje pijace (KOV, 2022, četiri izdanja), Treća strana ploče ((KOV, 2023).
