U ovom članku daćemo iscrpan pregled transkripcije grafema, grupa grafema i imena iz francuskog jezika: a) francusko “ai” u našem jeziku izgovara se kao E: Alain > Alen, Claire > Kler, Saint-Etienne > Sent Etjen; b) francusko “au” izgovara se u našem jeziku kao O: Auguste > Ogist, Paul > Pol, Gaultier > Goltje, Saint-Laurent > Sen-Loren; c) francusko “ay” izgovara se u našem jeziku kao E: Lay > Le, Ayme > Eme, Raymond > Remon; d) francusko “c” izgovara se u našem jeziku kao K: Claudel > Klodel, Cocteau > Kokto, Balzac > Balzak, Goncourt > Gonkur; e) francusko “c” ispred vokala prednjeg reda (e, i, y) izgovara se, međutim, u našem jeziku kao S: Cecile > Sesil, Racine > Rasin, Citroen > Sitroen, Marcel > Marsel, Nancy > Nansi; f) francusko “ç” izgovara se u našem jeziku kao S: François > Fransoa, Briçonnet > Brisone, Besançon > Bezanson; g) fransusko “ch” ispred vokala izgovara se u našem jeziku kao Š: Charles > Šarl, Michel > Mišel, La Rochelle > La Rošel; h) francusko “ch” ispred sonanta “r” izgovara se u našem jeziku kao K: Christophe > Kristof, Christine > Kristin; i) francusko “cq” izgovara se u našem jeziku kao K: Lecocq > Lekok; j) francusko “cqu” izgovara se u našem jeziku kao K: Jacqueline > Žaklin, Tocqueville > Tokvil; k) nenaglašeno “e” u francuskom jeziku u našem jeziku se ne izgovara: Claude > Klod, Baudelaire > Bodler; l) francusko “ean” u našem jeziku izgovara se kao AN: Jean > Žan; lj) francusko “ei” izgovara se u našem jeziku kao E: Beine-Nauroy > Ben-Noroa, Eiffel > Efel, Seine > Sen, Beineix > Bene; m) francusko “em” ispred suglasnika izgovara se u našem jeziku kao AM: Templeuve > Tamplev, D'Alembert > D'Alamber, ali zato ispred vokala kao “em”: Emile > Emil; n) francusko “eau” izgovarase u našem jeziku kao O: Beauvoir > Bovoar, Marseau > Marso, Fontainebleau > Fontenblo; nj) francusko “en” ispred suglasnika izgovara se u našem jeziku kao AN: Henri > Anri, Julien > Žiljan, Provence > Provans, Rouen > Ruan, ali zato ispred vokala kao EN: Rene > Rene; o) francusko “eu” izgovara se u našem jeziku kao E: Eugene > Ežen, Meurthe > Mert, Deneuve > Denev, Depardieu > Depardje; p) francusko “ey” u našem jeziku izgovara se kao E: Reynaud > Reno, Aveyron > Averon; r) francusko “g” ispred vokala “e”, “i” i “y” u našem jeziku izgovara se kao Ž: Brigitte > Brižit, Gironde > Žirond, Limoges > Limož, Gerard > Žerar. Ali zato ispred vokala zadnjeg reda “u” G se čuva nepromijenjeno: Gustave > Gistav, Auguste > Ogist; s) francusko “ge” ispred vokala u našem jeziku izgovara se kao Ž: Georges > Žorž, Peugeot > Pežo; t) francusko “gu” ispred vokala “e” i “i” u našem jeziku izgovara se kao G: Guillaume > Gijom, Marguerite > Margerit, Gauguin > Gogen, Guingamp > Gengam; tt) francusko “gn” izgovara se u našem jeziku kao NJ: Montaigne > Montenj, Trintignant > Trentinjan; u) početno “h” u francuskim riječima u našem jeziku se ne izgovara: Hugo > Igo, Honore > Onore, Le Havre > Le Avr; č) francusko “i” ispred vokala “a” i “e” u našem jeziku izgovara se kao J: Piaf > Pjaf, Lucien > Lusjan, Pierre > Pjer, Didier > Didje, Lumiere > Limjer; đ) francusko “i” ispred kojeg stoji vokal u našem jeziku izgovara se kao I: Louis > Lui, Louise > Luiz; ć) francusko “il” ispred kojeg stoji vokal u našem jeziku izgovara se kao J: Auteuil > Otej, Anouilh > Anuj, Raspail > Raspaj; ž) francusko “ill” ispred kojeg stoji vokal u našem jezikuizgovara se kao J: Braille > Braj, Corneille > Kornej, Desailly > Desaji, Marseille > Marsej, Meillet > Meje, Versailles > Versaj; w) francusko “ill” ispred kojeg stoji suglasnik u našem jeziku izgovara se kao IL: Lille > Lil, Gilles > Žil, Charleville > Šarlvil; ponekad se, međutim, to “ill” iza sonanta ili suglasnika izgovara i kao IJ: Camille > Kamij, Guillaume > Gijom, Rambouillet > Rambuje; q) francusko “im” ispred suglasnika izgovara se u našem jeziku kao EM: Rimbaud > Rembo, ali ispred vokala kao IM: Limoges > Limož; y) francusko “in” ispred suglasnika izgovara se u našem jeziku kao EN: Ingres > Engr, Martin > Marten, Vincent > Vensan, ali zato ispred vokala kao IN: Binoche > Binoš, Celine > Selin; v) francusko “j” u našem jeziku izgovara se kao Ž: Jules > Žil, Jean Jacques > Žan-Žak; x) francusko “oe” izgovara se u našem jeziku kao E: Loeillet > Leje, Roer > Rer; š) francusko “oeu” izgovara se u našem jeziku kao E: Ricoeur > Riker, Leboeuf > Lebef; aa) francusko “oi” izgovara se u našem jeziku kao OA: Lemoine > Lemoan, Antoine > Antoan, Charleroi > Šarlroa; bb) francusko “ou” izgovara se u našem jeziku kao U: Toulouse > Tuluz, Tours > Tur, Proust > Prust, Foucault > Fuko, Cousteau > Kusto; cc) francusko “oy” izgovara se u našem jeziku kao OA: Troyes > Troa; dd) francusko “ph” izgovara se u našem jezikukao F: Joseph > Žozef, Christophe > Kristof, Stephane > Stefan; ee) francusko “qu” izgovara se u našem jeziku kao K: Quinet > Kine; ff) francusko “que” izgovara se u našem jeziku kao K: Braque > Brak, Poquelin > Poklen, Roquefort > Rokfor; ww) završno -s u francuskom jeziku ispred kojeg stoji vokal u našem jeziku najčešće se ne izgovara: Camus > Kami, De Funes > De Fine, Barthes > Bart, Ingres > Engr, Dumas > Dima, Descartes > Dekart, Resnais > Rene; hh) “s” između dva samoglasnika u francuskom jeziku u našem jeziku izgovara se kao Z: Cesanne > Sezan, Rosette > Rozet, Françoise > Fransoaz, Gauloise > Goloaz; ii) francusko “th” u našem jeziku izgovara se kao T: Edith > Edit, Meurthe > Mert, Pathe > Pate, Thierry > Tjeri; jj) francusko “x” izgovara se u našem jeziku kao KS ili GZ: Xavier > Gzavje, Maxime > Maksim, Auxerre > Ogzer/Okser; kk) francusko “u” izgovara se u našem jeziku kao I: Lure > Lir, Arthur > Artir, Truffaut > Trifo, Hugo > Igo, Guy > Gi; xx) francusko “un” ispred suglasnika i na kraju riječi izgovara se u našem jeziku kao EN: Verdun > Verden, Le Brun > Le Bren, ali ispred samoglasnika kao IN: De Funes > De Fine; rr) francusko “y” izgovara se u našem jeziku kao I: Yvette > Ivet, Lyon > Lion, Nancy > Nansi, Guy > Gi; ll) francusko “y” između dva vokala u našem jeziku izgovara se kao J: Mayenne > Majen, Lafayette > Lafajet, Bruyere > Brijer; mm) francusko “ym”ispred suglasnika i na kraju riječi izgovara se u našem jeziku kao EM: Olimpique > Olempik, Symphorien > Semforjen. Treba dodati još i to da se završni suglasnik, odnosno suglasnička skupina, u našem jeziku obično transkribuju kao nulti morfem; preciznije, da se izostavljaju: Bordeaux > Bordo, Blanc > Blan, Diderot > Didro, Duchamp > Dišam, Lacroix > Lakroa, Montpellier > Monpelje, Renault > Reno itd. Budući da je Tivat zadnjih desetak godina- osnivanjem Porta Montenegra i Luštica Bay-a- postao multinacionalna sredina u kojoj svakako ima i puno frankofonih govornika- vjerujemo da će ovo objašnjenje izgovora francuskih imena i riječi mnogim našim čitateljkama i čitaocima biti od velike koristi.