Knjigu Sedmice ovog ponedjeljka posvećujemo nedavno preminulom velikom srpskom piscu Radoslavu Petkoviću i podsjećanju na njegovo romaneskno remek djelo “Sudbina i komentari“, romanu koji je svojevremeno dobio NIN-ovu nagradu, nagradu “Meša Selimović” i nagradu Radija B92.
Rus srpskog porijekla Pavel Volkov u doba Napoleonovih ratovâ kreće u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu srešće ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće znamenite Srbe onoga vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turakâ, pa se njegova misija pretvara u nešto sasvim drugo i završava sasvim neočekivano. Stoljeće i po kasnije istoričar Pavle Vuković naći će se usred nemirâ mađarske revolucije i sovjetske intervencije u Budimpešti, a njegova sudbina neobično će nalikovati sudbini Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srpskog despota Đorđa Brankovića
“U Sudbini i komentarima lažna istorija slovenskog pohoda na jug izmešala se sa senkama junakâ Crnjanskog, ali u Sudbini i komentarima pokazuje se čovekova nemogućnost da se sa svojom srećom zauvek sretne, da svoje biće prepozna i u zagrljaju voljene žene dočeka ono što se sudbini smrtnika uvek jednako nudi, i nikada ne daje”.
– Aleksandar Jerkov
“Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da ’svojoj sudbini’, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – ’kaže ne’. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način ’neistoričan’: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individuâ (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je ’protivistorijska’, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije.“
– Tihomir Brajović
Završimo ovaj prikaz riječima Branka Kukića koje je isti izrekao poslije vijesti o smrti Radoslava Petkovića: “Radoslav Petković pripada jednoj od najznačajnijih generacijâ od sredine 20. veka do danas. Te generacije su našu književnost podigle na evropski nivo. Njegove knjige su primer literature visoke imaginacije i vrhunskog znanja. Te dve osobine u umetnosti nije lako spojiti, uskladiti i pomiriti. Njemu je to uspelo i zbog toga je on izuzetna ličnost naše književnosti. Radoslav Petković pripadao je onoj zlatnoj manjini bez koje nema napretka, a koja je danas ovde u drugom planu, umesto da predvodi ovo društvo”, zaključio je Kukić. Nažalost, u društvima ex YU zemaljâ sve je manje Radoslava Petkovića, a sve više nekih drugih koje ću ovdje izbjeći da nominujem i karakterizujem. Bajaga u onoj njegovoj davnoj – ali još uvijek veoma poznatoj, veoma slušanoj, i, izgleda, nikad aktuelnijoj – pjesmi kaže “sve je više varvarâ, a sve manje Rimljanâ”. I najgori varvari, nažalost, djeluju kao gospoda i vrhunski filantropi u poređenju sa onima koji su sudjelovali i koji sudjeluju u oblikovanju društavâ ex YU zemaljâ, te u kreiranju životne sudbine ljudi na ovim prostorima.
